Endokrinologija je subspecijalistička grana interne medicine koja se bavi pevencijom, dijagnostikom i lečenjem poremećaja endokrinih žlezda i bolesti koje nastaju kao posledica tih poremećaja.
Endokrine žlezde su štitasta i paraštitaste žlezde, hipotalamus, hipofiza, nadbubrežne žlezde, gonade. Njihova glavna uloga je da luče hormone - supstance koje povezuju rad različitih organa i ćelija, i regulišu metabolizam proteina, ugljenih hidrata i masti. Bilo koji poremećaj u radu endokrine žlezde dovodi do prekomernog ili premalog lučenja hormona i samim tim nastanka simptoma i znakova poremećaja/bolesti endokrine žlezde. Najčešći endokrinološki poremećaji i bolesti koje se viđaju u savremenom svetu su:
● Dijabetes melitus, u narodu poznat kao šećerna bolest, hronična je bolest kod koje je količina šećera u krvi povišena usled apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina. Postoje tri tipa dijabetes melitusa. Tip I javlja se kod osoba mlađih od 20 godina, usled autoimunog procesa koji uništava ćeliju u pankreasu koje stvaraju insulin. Tip II javlja se kod starijih osoba, oko 40-te godine života i genetski je uslovljen, dok se gestacijski dijabetes javlja u toku trudnoće. Nelečeni dijabetes melitus manifestuje se trijasom simptoma: pojačana žeđ (polidipsija), učestalo mokrenje (poliurija) i glad (polifagija). Kako bi se prevenirao nastanak komplikacija, potreban je pregled endokrinologa uz adekvatnu dijagnostiku i lečenje.
● Gušavost
● Hiper i hipofunkcija štitaste žlezde su dva najčešća stanja poremećaja funkcije štitaste žlezde. Štitasta žlezda luči tri vrste hormona: tiroksin T4 i trijodtironin T3 koji regulišu metabolizam svih tkiva i organa u našem organizmu, i kalcitonin – hormon koji ima ulogu u regulaciji nivoa kalcijuma u krvi. Hipofunkcija štitaste žlede odlikuje se smanjenim lučenjem tiroidnih hormona, a manifestuje se gojaznošću, suvom kožom, grubom kosom, usporenim radom srca, slabošću i malaksalošću, otokom lica, a kod žena još mogu da se jave poremećaji menstrualnog ciklusa. Najčešći uzroci nastanka hipotiroidizma su Hašimotov tiroiditis, De Kvarvejnov tiroiditis, upotreba nekih lekova. Lečenje podrazumeva doživotnu supstitucionu upotrebu hormona štitaste žlezde. Hiperfunkcija štitaste žlezde odlikuje se prekomernom produkcijom tiroidnih hormona, a manifestuje se nepodnošenjem toplote, uvećanom štitastom žlezdom, ubrzanim radom srca, povišenim krvnim pritiskom, gubitkom u težini, tremorom, a kod žena se javlja amenoreja (gubitak menstrualnog ciklusa). Uzroci su najčešće Grejs-Bazedovljeva bolest, tiroiditisi, toksični adenom. Lečenje zavisi od uzroka, a može biti medikamentozno, operativno ili primenom radiojodida.
● Osteoporoza je bolest koju karakteriše smanjena gustina koštanog tkiva. Kosti postaju krhke i veća je mogućnost nastanka lomova, čak i nakon minimalne traume. Postoje primarna i sekundarna osteoporoza. Primarna se javlja kod starijih osoba i proces je koji nije uzrokovan nekom drugom bolešću, dok sekundarna osetoporoza nastaje kao posledica bolesti, stanja i drugih uzroka koji dovode do gubitka koštane mase (maligne bolesti, poremećaji funkcije endokrinih žlezda, poremećaj polnih hormona u menopauzi, dugotrajna imobilizacija, prekomerna upotreba alkohola, pušenje). Zlatni standard u dijagnostici predstavlja DEXA (dvostruka apsorpciometrija X zracima) pomoću koje se meri gustina koštanog tkiva. Da li će terapija biti medikamentozna, fizikalna ili kombinovana, odlučuje se na osnovu laboratorijskih nalaza, nalaza DEXA-e i procene lekara.
● Metabolički poremećaji
● Gojaznost je bolest savremenog doba nastala usled neadekvatne ishrane, fizičke neaktivnosti i stresa (emotivna glad). Ispoljava se akumulacijom masti u organizmu i povećanjem telesne težine za više od 10%. Gojaznost povećava verovatnoću nastanka bolesti kao što su bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes melitusa, sleep apnee. Lečenje gojaznosti je kompleksno i uključuje trajnu izmenu načina života (pravilna ishrana, fizička aktivnost) a u nekim slučajevima primenjuju se medikamentozno i hirurško lečenje. Lečenje gojaznosti je dugotrajan proces koji kao kranji cilj ima ne samo smanjenje telesne težine, već i smanjenje rizika za nastanak komplikacija, a samim tim očuvanje zdravlja.
● Bolesti ženskih i muškh polnih žlezda
● Sterilitet
● Insulinska rezistencija je stanje kod kojeg ćelije mišića, jetre i masne ćelije ne reaguju na insulin te stoga ne mogu da preuzmu šećer iz krvi. Insulin je hormon koga luče ćelije pankreasa, a njegova glavna uloga je da omogući transport šećera iz krvi u ćelije. Uobičajeno, nakon obroka, u crevima dolazi do razlaganja ugljenih hidrata na jednostavnije šećere koji se apsorbuju iz creva u krvotok i dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi. Upravo ovaj visoki nivo šećera u krvi stimliše pankreas da luči insulin koji deluje na ćelije da preuzmu šećer i tako dolazi do normalizacije nivoa šećera u krvi. Ukoliko ćelije slabije reaguju na insulin, manje glukoze će biti preuzeto od strane ćelija i samim tim nivo šećera u krvi ostaće visok. Na smanjenu osetljivost ćelija na insulin, pankreas deluje tako što luči još veće količine insulina koji pokušava da dovede do normalizacije nivoa šećera u krvi. Sve dok pankreas može da proizvede dovoljno insulina, nivo šećera u krvi biće u opsegu normale. Tačan uzrok nastanka insulinske rezistencije do sada nije otkriven. Glavnim faktorima rizika smatraju se gojaznost (naročito androidnog tipa) i fizička neaktivnost, ali takođe u obzir se uzima i genetski faktor odnosno postojanje dijabetes melitusa tip 2 u porodici, kao i bolesti kardiovaskularnog sistema, šlog, sindrom policističnih jajnika. Osobe sa insulinskom rezistencijom obično nemaju nikakve simptome, i poremećaj se otkriva slučajno prilikom analize krvne slike. Tačna dijagnoza postavlja se uz pomoć OGTT (test oralne tolerancije glukoze), merenjem glikoliziranog hemoglobina A1c, a ukoliko endokrinolog smatra da je potrebno, uputiće Vas na dodatne preglede. Lečenje najčešće podrazumeva izmenu načina života, gubitak telesne težine i fizičku aktivnost, a u nekim slučajevima primenjuju se lekovi.
Simptomatologija bolesti endokrinih žlezda je veoma raznolika, te se kod nekih pacijenata mogu javiti izrazito blagi simptomi kao što su umor, slabost, malaksalost, nepodnošenje toplote ili hladnoće, opadanje kose, dok se kod drugih pacijenata javljaju nešto teži simptomi u vidu poremećaja srčanog ritma i polnih poremećaja. Ukoliko primetite neki od ovih simptoma potrebno je javiti se endokrinologu.
Endokrinološki pregled potpuno je bezbolan i neinvazivan. Sastoji se iz detaljnog uzimanja anamneze, fizikalnog pregleda a ukoliko lekar smatra da je potrebno uputiće vas na dodatne dijagnostičke procedure - određivanje hormona, biohemijske analize, ultrazvuk štitaste žlezde, te citološke punkcije. Na osnovu svega navedenog naši endokrinolozi postavljaju dijagnozu i planiraju dalje lečenje. Ukoliko imate nešto da pitate ili dodate, nemojte se ustručavati jer dobra komunikacija sa lekarom čini osnov uspešnog lečenja.
Na pregled je potrebno doneti prethodnu medicinsku dokumentaciju ukoliko je imate.
U našoj poliklinici na raspolaganju Vam stoje vrhunski stručnjaci iz oblasti endokrinologije koji imaju dugogodišnje iskustno.
