Povišen krvni pritisak (hipertenzija) jedno je od najčešćih hroničnih oboljenja 21. veka. Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritisak povišen iznad 120/80 mmHg. Gornja vrednost predstavlja sistolni pritisak, a to je pritisak krvi na zidove krvnih sudova koji nastaje prilikom sistole (grčenja) komore, dok je donja vrednost dijastolni pritisak, tj pritisak između kontrakcija (grčenja) srca kada se zid arterija opušta. Teško je definisati koji nivo krvnog pritiska je patološki. Da bi se definisao, određuje se veza između krvog pritiska i morbiditeta tj. obolevanja od bolesti koje su posledica hipertenzije. Tako se pritisak od 120/80 mmHg smatra normalnim, od 120-140/ 80-90 je prehipertenzija tj. osobe sa ovakvim pritiskom imaju veliki rizik od progresije ka hipertenziji. Oni moraju da promene životne navike i da redovno kontrolišu krvni pritisak. Kod osoba koje imaju pritisak >140/90 mmHg dolazi do ubrzanog razvoja ateroskleroze i promena na krvnim sudovima i drugim organima u telu. Zbog toga pritisak >140/90 mmHg mora da se snižava.
Uzroci hipertenzije:
• U 90-95% slučajeva uzrok nije poznat – esencijalna hipertenzija
• Sekundarna hipertenzija
o Uzroci sekundarne hipertenzije:
- bolesti bubrežnog funkcionalnog tkiva (2%)
- bolesti bubrežnih krvnih sudova (2%)
- hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde) <0,5%
- feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde koji luči velike količine adrenalina i noradrenalina)
- trudnoća
- pojačana funkcija štitaste žlezde
- lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline, Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.
- aortna stenoza
- kompresija produžene moždine
Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima aorte i manjih krvnih sudova, srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.
FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ HIPERTENZIJE
Nasleđe – ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali hipertenziju, vrlo je verovatno da će se i kod vas razviti. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Ne možete kontrolisati nasledni faktor ali možete preduzeti korake da živite zdravo i smanjite faktore rizika.
Godine života – kako starimo povećava se rizik od hipertenzije. Krvni sudovi gube fleksibilnost sa godinama zbog razvoja ateroskleroze.
Pol – nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzije kod oba pola. Nakon 65. godine veći procenat žena ima hipertenziju nego muškaraca.
Smanjena fizička aktivnost – povećava rizik od hipertenzije, infarkta srca, moždanog udara, gojaznosti.
Loša ishrana, uzimanje velike količine soli – ishrana sa velikom količinom kalorija, masti i šećera dovodi do gojaznosti. Ishrana sa većom količinom soli zadržava vodu te se povećava krvni pritisak.
Gojaznost – osobe koje imaju body mass index >30 su gojazne. Gojaznost predstavlja napor za srce. Raste nivo holesterola i triglicerida u krvi, a snižava se HDL (dobar) holesterol. Gojazni ljudi imaju 2-6 puta veći rizik od razvoja hipertenzije od osoba sa normalnom težinom. Nije važan samo stepen gojaznosti već i tip gojaznosti. Kod nekih osoba se višak masnog tkiva nakuplja u trbuhu (gojaznost u obliku jabuke), a kod nekih oko kukova i na butinama (gojaznost u obliku kruške). Kod gojaznosti u obliku jabuke postoji veća opasnost za razvoj hipertenzije.
Uzimanje većih količina alkohola – ako se svakodnevno uzima alkohol u većim količinama (više od jednog piva ili više od 150 ml vina ili više od 45 ml žestokog pića) može dramatično povećati krvni pritisak.
Stres
Pušenje (aktivno i pasivno)
SIMPTOMI
Krvni pritisak se često postepeno povećava, pa bolesnik ne oseća nikakve simptome sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije. Najčešće su to INFARKT SRCA I INFARKT MOZGA („šlog“). To je razlog zbog čega se hipertenzija naziva „tihi ubica“.
Nemojte praviti grešku misleći da će simptomi da vas upozore na problem visokog krvnog pritiska. Neka ispitivanja su dokazala da hipertoničari ređe imaju glavobolje od zdravih ljudi. Svega 17% bolesnika ima krvavljenje iz nosa. Ovo krvavljenje češće nastaje zbog suvog vazduha. Neki simptomi mogu biti indirektno povezani sa visokim krvnim pritiskom, a to su: krvave tačkice u očima, crvenilo lica, vrtoglavica, zujanje u ušima, umor.
CILJ TERAPIJE JE:
- održavanje krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg kod osoba sa nekomplikovanom hipertenzijom
- održavanje krvnog pritiska ispod 130/85 mmHg kod dijabetičara i bolesnika sa bubrežnom bolešću kod kojih je 24 h proteinurija manja od 1g. (Za ovu analizu se skuplja mokraća 24 h i u laboratoriji se meri količina izlučenih proteina)
- održavanje krvnog pritiska ispod 125/75 mmHg kod bolesnika sa bubrežnom bolešću i 24 h proteinurijom većom od 1g.
Ukoliko imate problema sa krvnim pritiskom ili imate pitanja vezana za bolesti srca, u našoj ordinaciji na raspolaganju Vam stoje stručnjaci sa iskustvom iz oblasti interne medicine i kardiologije.
