Veoma visoke temperature tokom leta mogu da dovedu do porećeaja organizma čak i kod zdravih osoba. Dva najčešća su sunčanica i toplotni udar. Veoma često ova dva termina se poistovećuju međutim radi se o dva potpuno drugačija poremećaja izazvana visokim temperaturama.
Da li znate koja je razlika između njih i u kojim situacijama se javljaju? U ovom tekstu objašnjavamo koja je to razlika između sunčanice i toplotnog udara i dajemo praktične savete šta raditi kada je nekome loše.
Sunčanica nastaje dugotrajnim izlaganjem sunčevih zraka na glavu. Javlja se kod osoba koje su izložene direktnom dejstvu sunca na otvorenom prostoru, kupača, osoba koje ne nose zaštitne šešire/kape u toku letnjih meseci. Kao posledica dejstva sunčevih zraka dolazi do vazodilatacije krvnih sudova u glavi i u težim slučajevima edema mozga. Sunčanica se manifestuje glavoboljom, povraćanjem, povišenjem krvnog pritiska, ubrzanim pulsom, gubitkom svesti. Koža je kod ovih pacijenata suva i topla. Telesna temperatura može biti povišena ali nikada ne prelazi 40˚C.
Toplotni udar nastaje naglo, kao posledica poremećaja termoregulacije usled izlaganja organizma visokim tempraturama. Javlja se kod radnika izloženim pećima, osoba koje provode dugo vremena u toplom zatvorenom prostoru, kao i kod teškog fizičkog rada u uslovima visokih temperatura. Manifestuje se trijasom simptoma: konvulzije, generalizovana anhidroza (odsustvo znojenja na celom telu) i povišena temperatura. Usled poremećaja termoregulacije organizam nije u stanju da održi temperaturu tela u granicama normale te dolazi do povišenja telesne temperature na preko 40˚C, što je i glavna odlika toplotnog udara. Međutim, prvi sumptom toplotnog udara najčešće je gubitak svesti, a mogu se javiti i jaka glavobolja, mučnina, vrtoglavica, dezorijentacija a u najtežim slučajevima i koma.
Toplotni udar predstavlja urgentno stanje jer je život pacijenta ugrožen i može završiti smrću. Ukoliko posumnjate da neko ima toplotni udar, nemojte oklevati i pozovite službu hitne medicinske pomoći ili ga odvezite u bolnicu, a dok hitna pomoć ne stigne preduzmite mere prve pomoći.
Mere prve pomoći kod sunčanice i toplotnog udara:
- Osobu skloniti sa sunca u hlad, skloniti je od izvora toplote, izneti iz tople prostorije
- Pozvati hitnu pomoć!
- Osloboditi osobu odeće, pogotovo ako je sintetička
- Stavljati hladne obloge na glavu
- Energično rashlađivati telo unesrećenog polivanjem hladnom vodom, najbolje predeo podlaktica, vrat, prepone, leđa
- Izložiti telo strujanju vazduha
- Ukoliko je osoba svesna davati joj da pije po malo vode.
Prevencija
Ne kaže se sa razlogom da ne treba izlaziti na sunce od 11 do 17h. Tada je sunčevo zračenje najjače i najveća je mogućnost da se dobiju sunčanica ili toplotni udar. Ukoliko u ovom periodu morate da izađete napolje, kako ne biste dobili sunčanicu uglavu pokrijete šeširom, otkrivene delove tela mažite kremom sa SPF zaštitnim faktorom. Ukoliko idete na plažu, smestite se u prirodni hlad ili pod suncobran. Odeća neka vam bude od lakih materijala, pamuka ili lana, svetlih boja, široka.
Veoma bitna je i hidratacija organizma s obzirom da se više znojimo i gubimo toplotu. Pijte dosta tečnosti i uvek sa sobom nosite flašicu vode.
Prostorije u kojima boravite treba da budu redovno provertavane, a ukoliko koristite klima uređaj, vodite računa da razlika temperature u prostoriji i spoljašnje temperature ne bude veća od 5˚ do 7˚C. Ukoliko planirate da izlazite napolje iz klimatizovane prostorije najbolje je da 15min pre izlaska isključite klima uređaj kako bi se organizam akomodirao. Na taj način sprečavate da dobijete toplotni udar ili sunčanicu.
