D vitamin, u narodu poznat kao sunčev vitamin, jedinstven je po tome jer je to jedini vitamin koji telo proizvodi pod dejstvom sunčeve svetlosti.
Čak 50% svetske populacije ispoljava nedostatak vitamina D a sve iz razloga zato što sve više vremena provodimo unutra, ali i ne konzumiramo hranu dovoljno bogatu ovim vitaminom. U današnjem tekstu upoznaćemo vas sa najbitnijim činjenicama koje bi trebali da znate o vitaminu D.
Vitamin D veoma je bitan liposolubilan vitamin koji se nalazi u hrani, može biti dodat hrani, ili se sintetiše u koži pod dejstvom UV zrakova. Postoje dva glavna oblika vitamina D:
• vitamin D2 (ergokalciferol)
• vitamin D3 (holekalciferol).
Vitamin D3 stvara se u koži pod dejstvom ultravioletnih sunčevih zrakova. Koliko će se vitamina D stvoriti u koži zavisi od dužine izlaganja suncu i doba dana. Najviše vitamina D stvara se u toku podneva, i to leti, kada je Sunce najviše na nebu. Naravno, i sama dužina izlaganja suncu utiče na to koliko će se vitamina D stvoriti. Osobama svetlijeg tena dovoljno je svega 15 min dnevno izlaganja suncu, dok osobe tamnijeg tena, da bi stvorile istu količinu vitamina D, moraju biti izložene čak tri do pet puta duže.
Vitamin D ima uticaj na mnoge organske sisteme, ali njegova glavna uloga ogleda se u resorpciji kalcijuma i fosfora iz creva, i omogućava normalnu mineralizaciju kostiju.
U slučaju nedostatka vitamina D može doći do poremećene mineralizacije kostiju, te posledičnog uzrokovanja rahitisa i osteomalacije kod dece, a kod odraslih osteopenije koja može progredirati u osteoporozu. Manjak vitamina D najčešće se viđa kod osoba koje se nedovoljno izlažu suncu, nedovoljnog unosa hranom, starijih osoba, osoba sa tamnom kožom, gojaznih, a u retkim slučajevima javlja se nasledni poremećaj metabolizma vitamina D.
Simptomi deficijencije obično uključuju slabost, malaksalost, loše rasploženje, bolove i prelome kostiju, bolove u mišićima, gubitak kose. Ukoliko deficit potraje duže vreme mogu nastati po život opasne komplikacije od strane kardiovaskularnog sistema, autoimune bolesti, neurološki poremećaju, komplikacije u vezi sa trudnoćom, karcinomi (pokazano je da deficit vitamina D utiče na nastanak karcinoma dojke, prostate i testisa).
Kako bi se prevenirao nastanak deficita vitamina D savetujemo svakodnevno izlaganje suncu tokom 15 min, i pravilnu ishranu. Veliki sadržaj vitamina D imaju ribe severnih mora kao što su sardina, tuna i losos, a vitaminom D bogato je i riblje ulje. Vitamin D se poslednjih godina dodaje namirnicama koje su siromašne ovim vitaminom: mleko, puter, margarin, žitarice; manje količine nalaze se u jajima, džigerci, mesu.
Ukoliko je deficit velik i ne može se popraviti prethodno opisanim merama prevencije, mogu se primeniti i određeni suplementi vitamina D, obavezno uz prethodnu konsultaciju sa endokrinolgom.
